вести

Пакистански медији су 6. маја известили да би земља могла да користи кинески јуан за плаћање сирове нафте увезене из Русије, а очекује се да прва пошиљка од 750.000 барела стигне у јуну. Анонимни званичник пакистанског министарства енергетике изјавио је да ће трансакцију подржати Банка Кине. Међутим, званичник није изнео никакве детаље о начину плаћања нити о тачном попусту који ће Пакистан добити, наводећи да такве информације нису у интересу обе стране. Пакистанска рафинерија Лимитед биће прва рафинерија која ће прерађивати руску сирову нафту, а друге рафинерије ће се придружити након пробног рада. Наводи се да је Пакистан пристао да плаћа 50-52 долара по барелу нафте, док је Група седам (Г7) поставила горњу границу од 60 долара по барелу за руску нафту.

Према извештајима, у децембру прошле године, Европска унија, Г7 и њени савезници увели су колективну забрану извоза руске морске нафте, постављајући горњу границу цене од 60 долара по барелу. У јануару ове године, Москва и Исламабад постигли су „концептуални“ споразум о испоруци руске нафте и нафтних деривата Пакистану, од којег се очекује да пружи помоћ земљи у недостатку новца која се суочава са међународном кризом плаћања и изузетно ниским девизним резервама.

Индија и Русија обустављају преговоре о нагодби у рупијама јер Русија жели да користи јуан

Ројтерс је 4. маја известио да су Русија и Индија обуставиле преговоре о решавању билатералне трговине у рупијама, а Русија верује да држање рупија није исплативо и нада се да ће за плаћање користити кинески јуан или друге валуте. Ово би представљало велики застој за Индију, која увози велику количину јефтине нафте и угља из Русије. Током протеклих неколико месеци, Индија се надала да ће успоставити стални механизам плаћања рупија са Русијом како би помогла у смањењу трошкова размене валута. Према анонимном званичнику индијске владе, Москва верује да ће се механизам поравнања у рупијама на крају суочити са годишњим суфицитом од преко 40 милијарди долара, а држање тако велике количине рупија „није пожељно“.

Други званичник индијске владе који је учествовао у дискусијама открио је да Русија не жели да држи рупије и да се нада да ће решити билатералну трговину у јуанима или другим валутама. Према званичнику индијске владе, од 5. априла ове године, индијски увоз из Русије порастао је са 10,6 милијарди долара у истом периоду прошле године на 51,3 милијарде долара. Снижена нафта из Русије чини велики део индијског увоза и порасла је 12 пута након избијања сукоба у фебруару прошле године, док је индијски извоз благо пао са 3,61 милијарде долара у истом периоду прошле године на 3,43 милијарде долара.

Већина ових трансакција се обрачунава у америчким доларима, али све већи број њих се обрачунава у другим валутама, као што је дирхам Уједињених Арапских Емирата. Поред тога, индијски трговци тренутно измирују нека од руско-индијских трговинских плаћања ван Русије, а трећа страна може да користи примљену уплату за измирење трансакција са Русијом или пребијање.

Према извештају на Блумберговом сајту, 5. маја, руски министар спољних послова Лавров је у вези са повећањем трговинског суфицита са Индијом рекао да је Русија акумулирала милијарде рупија у индијским банкама, али не може да их потроши.

Сиријски председник подржава коришћење јуана за решавање међународне трговине

Дана 29. априла, специјални изасланик Кине за питања Блиског истока, Зхаи Јун, посетио је Сирију и примио га је сиријски председник Башар ал-Асад у Народној палати у Дамаску. Како преноси Сиријска арапска новинска агенција (САНА), ал-Асад и кинески представник разговарали су о консензусу две стране о билатералним односима Сирије и Кине у контексту важне улоге Кине у региону.

Ал-Асад је похвалио посредовање Кине

напоре да побољша Схаикијеве односе, рекавши да се „конфронтација“ први пут појавила на економском пољу, због чега је било све потребније да се одступи од америчког долара у трансакцијама. Он је сугерисао да земље БРИКС-а могу да преузму водећу улогу у овом питању, а да земље могу да изаберу да регулишу трговину у кинеским јуанима.

Арапска лига је 7. маја одржала хитан састанак министара иностраних послова у главном граду Египта, Каиру, и договорила се да обнови чланство Сирије у Арапској лиги. Одлука значи да Сирија може одмах да учествује на састанцима Арапске лиге. Арапска лига је такође нагласила потребу да се предузму „ефикасне кораке“ за решавање сиријске кризе.

Према претходним извештајима, након што је избила сиријска криза 2011. године, Арапска лига је суспендовала чланство Сирије, а многе земље Блиског истока затвориле су своје амбасаде у Сирији. Последњих година, земље региона постепено настоје да нормализују своје односе са Сиријом. Земље попут Уједињених Арапских Емирата, Египта и Либана позвале су да се Сирија врати у чланство, а многе земље су поново отвориле своје амбасаде у Сирији или граничне прелазе са Сиријом.

Египат разматра коришћење локалне валуте за решавање трговине са Кином

Ројтерс је 29. априла известио да је египатски министар снабдевања Али Моселхи рекао да Египат разматра коришћење локалних валута својих трговинских партнера као што су Кина, Индија и Русија како би смањио своју потражњу за америчким доларом.

„Врло, веома, веома снажно разматрамо покушај увоза из других земаља и одобравање локалне валуте и египатске фунте“, рекао је Моселхи. „Ово се још није догодило, али то је дуг пут, а ми смо напредовали, било да се ради о Кини, Индији или Русији, али још нисмо постигли никакве споразуме.

Последњих месеци, док светски трговци нафтом покушавају да плате другим валутама, а не америчким доларима, неколико деценија доминантна позиција америчког долара доведена је у питање. Ова промена је изазвана санкцијама Запада Русији и недостатком америчких долара у земљама као што је Египат.

Као један од највећих купаца основних роба, Египат је погођен девизном кризом, што је довело до скоро 50% пада курса египатске фунте у односу на амерички долар, што је ограничило увоз и подстакло укупну стопу инфлације у Египту. на 32,7% у марту, близу историјског максимума.